Марко Краљевић укида свадбарину 0001    Рано рани Краљевићу Марко, 0002    Рано рани до исхода сунца, 0003    Па он иде на далеке путе 0004    Прико Грчке и равне Бугарске. 0005    Добра га је срећа достигнула, 0006    Сусрила га млађана дивојка. 0007    Косе су јој дивне прогрушане, 0008    А било јој потавнило лице. 0009    Божју помоћ називао Марко: 0010    ”Божја помоћ, сестрицо дивојко! 0011    Та шта си се тако расцвилила 0012    И с кога си срећу изгубила, 0013    Да се ниси млада удомила; 0014    Већ ти ј’ било потавнило лице, 0015    А косе ти дивне прогрушане?” 0016    Кад је чула гиздава дивојка, 0017    Што ју пита Краљевићу Марко, 0018    Она њему тихо одговара: 0019    ”Богом брате, незнана делијо! 0020    С тога сам ти срећу изгубила, 0021    Да се нисам млада удомила; 0022    И било ми потавнило лице 0023    И коса ми дивна прогрушала, 0024    Јер ја немам нигди никог свога, 0025    А у нас је бане Бугарине, 0026    Тко с’ удаје, тријест’ дукат даје. 0027    Тко се жени, тријест и четири, 0028    А ја брате немам откуд дати, 0029    Макар ти се не удала млада 0030    И не знала, што је то удаја.” 0031    Кад разуми Краљевићу Марко, 0032    Кад разуми, што збори дивојка, 0033    Говорио гиздавој дивојки: 0034    ”Богом сестро, лијепа дивојко! 0035    Би л’ ми могла показати бана, 0036    Или бана ил његове дворе, 0037    Да га идем млађан походити, 0038    Рад би ш њиме мало прозборити, 0039    Ни о мени ни о мојој срећи, 0040    Већ о твојој, дивојко, удаји.” 0041    Ал говори гиздава дивојка: 0042    ”Богом брате, незнана делијо! 0043    Могу теби дворе казивати. 0044    Када дојдеш крсту на чаире, 0045    Погледај де с десна на лијево, 0046    На ’ну страну, куда сабљу пашеш 0047    И откуда добра коња јашиш, 0048    Ти погледај у горње сокаке, 0049    У сокаку понајлипше дворе, 0050    Ласно ћеш му познавати дворе. 0051    Двори су му лимом покривени, 0052    А пенџери златом обливени, 0053    Двори су му на златних кругових, 0054    На кругових и камен-ступових. 0055    Врата им се за сунцем окрећу, 0056    А пенџери за сјајним мисецом. 0057    Окол куће бакром оградито, 0058    А авлија сребром тарацана, 0059    А ђерђе је мермером каменом. 0060    На авлији та челик капија, 0061    На капији браве дубравкиње, 0062    Пусте наду, отворит с’ не даду. 0063    У авлији јела усађена, 0064    А под јелом сребрена трпеза, 0065    Нуз трпезу банова госпоја. 0066    На крилу јој сарајевско платно, 0067    А у руци игла думбајлија 0068    И у игли то млетачко злато. 0069    На руки јој девет прстенова, 0070    Сваки ваља по девет градова. 0071    Под вратом јој три низа ђердана, 0072    Та све три су од сувога злата, 0073    А на глави круна позлаћена, 0074    Која вриди до три бановине. 0075    Код ње стоје три младе дивојке 0076    Младе служе, сам’ да се удаду.” 0077    Кад разуми Краљевићу Марку, 0078    Кад разуми, што дива говори, 0079    Грохотом се јунак насмијао, 0080    Па се маша у своје џепове. 0081    И он вади тридесет дуката, 0082    Па их даје гиздавој дивојки: 0083    ”Ево т’, диво, тридесет дуката, 0084    Па је носи бану Бугарину, 0085    Да се мореш удомити млада, 0086    Удомити, за драга удати.” 0087    Па он иде крсту на чаире 0088    По прилики, ко ђевојка каже. 0089    И погледа с десна на лијево 0090    На ’ну страну, куда сабљу паше 0091    И откуда добра коња јаши; 0092    Па погледа у горње сокаке 0093    И познаје дворе Бугарове. 0094    Ласно их је јунак угледао, 0095    Јер су двори лимом покривени, 0096    А пенџери златом обливени. 0097    Двори су му на златних кругових, 0098    На кругових и камен-ступових, 0099    Врата им се за сунцем окрећу, 0100    А пенџери за сјајним мјесецом. 0101    Кад је Марко дворе угледао, 0102    Он се шеће до банових двора, 0103    Па он стаде прид банове дворе, 0104    Па он мотри ту дворну ограду. 0105    Окол куће бакром оградито, 0106    А авлија сребром тарацана, 0107    А ђерђе је мермером каменом. 0108    На авлији та челик капија, 0109    На капији браве дубравкиње 0110    Пусте наду, отворит с’ не даду. 0111    Ал је Марку срића прискочила, 0112    Јер су врата отворена била. 0113    Он улази у банску авлију, 0114    А авлији јела усађена, 0115    А под јелом сребрена трпеза, 0116    Нуз трпезу банова госпоја. 0117    На крилу јој сарајевско платно, 0118    А у руци игла думбајлија 0119    И у игли то млетачко злато. 0120    На руки јој девет прстенова, 0121    Сваки вриди по девет градова. 0122    Под вратом јој три низа ђердана, 0123    Та све три су од сувога злата, 0124    А на глави круна позлаћена, 0125    Која вриди до три бановине. 0126    Код ње стоје три младе дивојке, 0127    Младе служе, сам’ да се удаду. 0128    Мотрио их Краљевићу Марко, 0129    Мотрио их и разгледо дворе, 0130    Па говори госпоји баници: 0131    ”Божја помоћ, банова госпоје! 0132    Је ли здраво бане Бугарине, 0133    Је ли здраво и гди се находи? 0134    Већ га јунак ја не види давно.” 0135    Када чула банова госпоја, 0136    Што говори незнани делија, 0137    Холо му је млада говорила: 0138    ”Ид’ отале, сиња кукавицо! 0139    Ак’ не мислиш лудо погинути, 0140    Погинути, главу изгубити. 0141    Та како ти то питати смијеш, 0142    Је л’ бан здраво и гди се находи? 0143    Зар с таквими бане ортакује, 0144    С таквими ли рујно вино пије? 0145    Та такви су бану говедари, 0146    Говедари и худи коњари.” 0147    Кад је Марко ричи разумио, 0148    Грохотом се јунак насмијао 0149    И баницу мило погледао, 0150    Погледао, па ју пожалио. 0151    Кад је видла баница госпоја, 0152    Да јој с’ Марко мило подсмихава, 0153    То је њојзи и помучно било, 0154    Па ми цикну кано љута гуја: 0155    ”Зло си сијо, бане Бугарине! 0156    Зло си сијо рујно пити вино, 0157    Рујно вино и љуту ракију, 0158    Зло си сијо, да би те не било, 0159    Нит сутрашњег ти дочеко данка! 0160    Вино ти се на ране излило, 0161    А ракија на бијело грло. 0162    Нигди мира јунак не нашао, 0163    Док не свежеш ову напржицу, 0164    Која ми се младој подсмихава 0165    И за тебе бане пропитава, 0166    Канда си му дужан и послушан.” 0167    Још ни љуба ричи довршила, 0168    Ал се бане од Елвеста шеће, 0169    Бан се шеће и Марка поглеђе, 0170    Не би ли га јунак припознао. 0171    А кад бане Марка припознао, 0172    Он не слуша, што љуба говори, 0173    Већ он иде Краљевићу Марку, 0174    Руке шири, да се с Марком мири. 0175    На то Марко ни гледати не ће, 0176    Већ попаде бана Бугарина, 0177    Удари га о црну земљицу, 0178    Како никог још бацао није. 0179    Кад то види госпоја баница, 0180    Како Марко то поступа с баном, 0181    Мал’ не пуче од тешкога јада, 0182    Мал’ не пуче и у несв’јест паде. 0183    За то Марко хаје и не хаје, 0184    Те узима банову госпоју, 0185    Те узима за десницу руку, 0186    Па ју води бану Бугарину, 0187    Да га види, како липо лежи. 0188    Када ју је до њега привео, 0189    Али бане зубе искесио, 0190    Искесио, душу испустио. 0191    Ал и за то не хајао Марко, 0192    Нити се је млађан жалостио, 0193    Већ он тури баницу госпоју, 0194    Турио ју на мртвога бана, 0195    Да га љуби млада оплакује, 0196    Кад ни хтила Марка ни гледати, 0197    А камо ли ш њиме говорити, 0198    А још мање вином подворити. 0199    Мртвог бана госпа оплакује 0200    И за њиме грозне сузе лије. 0201    Како цвили, до Бога се чује, 0202    Сам не чује Краљевићу Марко. 0203    Мало тому постојало вриме, 0204    Ето Марка госпоји баници, 0205    Па он диже госпоју баницу, 0206    Па јој скиде бурме и прстење. 0207    Како их је лако повукао, 0208    Мал’ да није руке истргнуо. 0209    Кад је јунак бурме покупио, 0210    Маша јој се бијеломе врату, 0211    Ћеде њојзи да откине врата 0212    Скидајући ђердан испод врата. 0213    Па се маша то госпиној глави, 0214    Мал’ не здропи живој госпи главу 0215    Скидајући ту круну од злата, 0216    Скидајући почупа јој власи. 0217    Кад је Марко ту круну справио, 0218    Пограбио тешка буздована, 0219    У њем има туча и олова, 0220    Добре мире до педесет ока, 0221    А тридесет дрвета јавора, 0222    Што јунаци на мејдане носе, 0223    Да с њим туче госпоју баницу, 0224    Јер је Марка љуто увридила. 0225    Ал се Марко бољем домислио, 0226    Да за женске ни буздован главе, 0227    Па с’ дочепа троструке канџије, 0228    Баничина за диве оружја, 0229    Пак ју шиба, докле не издану 0230    Под вијетом у авлији јелом. 0231    Па он иде у банову крчму, 0232    Па он шиба крчмарицу Мару: 0233    ”Кажи, курво, крчмарице Маро! 0234    Кажи брже, гди је силно благо? 0235    Ако ли ми казивати не ћеш, 0236    Младу ћу те на мије дерати, 0237    Живу ћу те на ражањ метати 0238    И пећ ћу те ко пролитно јање.” 0239    Кад то чула крчамарица Мара, 0240    Води Марка у камену кулу, 0241    Гди је пуно гроша и дуката, 0242    Што је бане сироте глобио. 0243    На то Марко ни гледати не ће, 0244    Већ говори крчмарици Мари: 0245    ”Кажи, курво, гди је друго благо, 0246    Кажи, курво, јер ћеш погинути!” 0247    Кад то чула крчмарица Мара, 0248    Води Марка у ту другу кулу, 0249    Гди је злато и ситни бисеру. 0250    То је Марко радо угледао, 0251    Па он граби, колико му драго, 0252    Друго дили међу сиротињу. 0253    Па он иде у појне механе, 0254    Па он пије вино и ракију. 0255    Кад се Марко мало понапио, 0256    Проговара својем буздовану: 0257    ”Буздоване, једино уфање! 0258    Буздоване, донес’ дер ми вина.” 0259    Кад је чула крчамрица Мара, 0260    Кад је чула, што Марко бјеседи, 0261    Одма скочи крчмарица Мара 0262    И донесе једну купу вина, 0263    Једну купу од тридесет ока. 0264    Пије Марко једну купу вина, 0265    А још није брка поквасио, 0266    Па он вели својем буздовану: 0267    ”Буздоване, једино уфање! 0268    Буздоване, донес’ дер ми вина.” 0269    Кад то чула крчмарица Мара, 0270    Кад то чула, разумила Марка. 0271    Па ми скаче крчмарица Мара 0272    И донесе другу купу вина, 0273    Другу купу од педесет ока. 0274    Пије Марко другу купу вина, 0275    А истом је брке поквасио, 0276    Па бјеседи свому буздовану: 0277    ”Буздоване, једино уфање! 0278    Буздоване, донеси ми вина.” 0279    Кад то чула крчмарица Мара, 0280    Носи Марку трећу купу вина, 0281    Трећу купу од шездесет ока. 0282    Истом Марко понапи се вина, 0283    Па дозивље млада оклопника, 0284    Па му вели и липо говори: 0285    ”Иди одма крсту на чаире, 0286    Виком вичи и гласно подвикуј, 0287    Нек с’ удаје, тко је за удају, 0288    Нек се жени, тко је за женидбу, 0289    Убио сам бана Бугарина, 0290    Не ће више сирота патити.” 0291    Па он сиде на својега шарца, 0292    Па он оде кроз зелене луге 0293    Пивајући Грчкој и Бугарској: 0294    ”С Богом остај, Грчка и Бугарска! 0295    Кад ме видиш, онда ми се надај.” 0296    Кад измаче Краљевићу Марко, 0297    Бјеседила крчмарица Мара: 0298    ”Мили Боже и мила Маријо! 0299    Да чудне ти ово хале винске! 0300    Какве нисам до сада видила, 0301    Тешко т’ нам је суђе осушио, 0302    А подруме винске опустио!”